ВУКМАНОВО И ЊЕГОВО ДЕТЕ КУД – „КОВИЉЕ“

Стара  громадна планина Селичевица легла и притиснула земљу од истока

 са заплањске стране до запада на моравску страну.Ухватила стара па држи

 у загрљају лесковачку јужну котлину и котлину Ниша и сам град Ниш. 

Е ту на јужној страни Ниша, као нека стара дама, планина Селичевица држи и 

чува своја насеља. Љубоморно их чува што их је сама изнедрила. Њена

су то деца. Е једно од те деце је и село Вукманово. Смештено је на 

североисточним обронцима планине Селичевице. Ту подно ње, на 

десетак километара од Ниша, између два потока на благој косини обронка,

 као мекана са око привлачна планинска зелена маховина, легло је и 

прострло се Вукманово. Није доста истурено и видљиво као остала села.

Уљуљкала је њега мајка природа и чува између својих узвишења, косина

 и усека. Из свега овога произилази и налази се закључак да је Вукманово

баш због своје добре шкртости у себи сачувало и до данашњих дана важи

за један од најбољих и најбогатијих депоа наше изворне културе.

Зарече се Вукманово 1977. године да чува, сачува и преноси сво ово

благо нараштајима садашњим и будућим јер има заоставштвину за 

садашњост и будућност. Створи Вукманово најпре изворну групу која 

је као неко мало дете расла и стасала у најбољег и најлепшег момака 

КОВИЉА!

Изворној групи из Вукманова 1977. године је давању имена или боље 

речено кумовао господин Зоран Стојановић стручни радник ондашње 

Културно-просветне заједнице Општине Ниш, који је са 

образложењем дао име „КОВИЉЕ“. Разлог давања овог имена је тај 

што се наш женски живаљ у ондашњем времену китио овом (чинијом)

– бојеном или фарбаном травом која је у народу била и 

„ВИЛИНСКА ТРАВА“ јер је нама свуда већ само на одређеним местима, 

као на Сувој планини, Старој планини, Ртњу, Мирочу, Дели Јовану и 

њиховим висинама ако и у низијском делу Србије, у Делиблатској 

пешчари. Са најстаријим оглављем женском црвеном капом званом 

ручник, као посебан украс главе ставља се кићанка од ове вилинске 

траве – КОВИЉЕ. Од тог момента је изворана група прерасла у 

КУД „КОВИЉЕ“ из Вукманова код Ниша.

Председник КУД-а „Ковиље“

из Вукамнова код Ниша

Драгиша Тодоровић

Ради учешћа у акцији „Сусрети села“ 1977. године формирана је изворна група Вукманово. У свом дебитантском учешћу је освојила прво место на такмичењу. Као прваци у Општини Ниш и у Региону стекла је право учествовања на Републичкој смотри народног стваралаштва у Жупском Александровцу 1978. године.

На овој Републичкој смотри у Ж.. Александровцу као веома изворно запажена група стиче право да 1979 године учествовања на Међународном фестивалу фолклора у Загребу. Након овог фестивала изворна група постане веома интересантна и тражена. Следи  позив Радио телевизије Београд за учествовање у студијском снимању серијалних емисија народних песама и игара на Кошутњаку под називом „Коловођо ногом крени“. Снимање ових емисија се врши током 1980. године.

Прво радијско наступање се десило на Радио Нишу 1980. године. На почетку свог  рада ова група је за своје учешће на Републичким смотрама народног стваралаштва добијала дипломе а при крају повеље. Група „Ковиље“ је 24 пута била учесник на овој завршној смотри.

Као веома интересанта екипа добија позиве са свих страна Србије да учествује на Саборима. Позиви су били многобројни тако да је група била принуђена да иде само на онима који су имали приоритет. Многи Сабори су били ускраћени у ужитку  програма и костима. Примера ради на Каленицу на сабору „Пређох Левач, прођох Шумадију“ ова група је учествовала десет пута и освајала високе оцене и прво место на сабору за програм и најизворнију народну ношњу. У Каленићу је такође,  почела са дипломама а завршила са повељама.

Што се тиче „Сусрета села“ неколико пута је била првак Општине Ниш . КУД „Ковиље је предложио да их више не проглашавају првацима већ да то задовољство препусте другим екипама.

Учестовали су на многим Саборима а овде наводимо само оне значајније: Нишка Бања – више пута, Зајечар више пута и сви други набројани сабори су у групацији вишепутног наступања, Златибор, Пријепоље – Јабука, Бела Паланка, Бољевац, Београд, Долово код Панчева, Ваљево – златни опанак, прво место за изворности и најбољег певача у Србији за изворне песме, Гуча – прво место за народну ношњу и најизворнији програм.

Десет година су  учествовали на БЕМУС-у где су били учесници у атријуму народног музеја у Београду. У хотелу, „Хајат реџерси“ КУД „Ковиље“ и наш професионални ансамбл народних игара „КОЛО“ из Београда дају заједно учешће на корео ревији под називом „Отисак душе“ где је репризно ова ревија приказана и у Гаџином Хану. Ова ревија у „Хајату“ је била корео ревија намењена комплетном дипломатском кору акредитованог у ондашњој Југославији.

У Београду је КУД „Ковиље“  више пута учествовао и високо се котирао на сабору „Београдски победник“. Више пута је учествовао на Светосавским прославама у „Сава центру“ у Београду – укупно 5 пута. Почињу и позиви наших високо цењених етно музиколога и  етнолога као и кореолога за учешће на семинарима: Нишу, Матарушкој Бањи, Београду, Зајечару, Палићу, итд. Овај КУД је за Радио Београд снимио 36 изворних песама како соло, дуеталних и групних за трајне снимке Радија. Јавни сервис Радио телевизије Србије их  је више пута позивао где је се изродио серијал емисија под називом „Источници“. Снимљени су и етно филмови“ „Срететењске нишаљке“, „Свадба – младин понедељак“, као и неколико емисија у серијалу образовног програма другог програма РТС-а. Свакако је било учешћа и у снимању филмова на локалним телевизијама: „Белами“ – студијско снимање Бадње вечери и снимање етно филма „Бадње вече са Нишком телевизијом“. Сарађивали су и у пар наврата са „Банкером“, „Тв Зајечар“, снимили су и етно филм „Седењке“ са некадашњом ТВ „Бубамаром“.

Што се тиче радија, поред Радио Београда и  Радио Ниша КУД „Ковиље“ сарађивао је и са Радио „Копријаном“ из Дољевца, „Соколово око“ из Гаџиног Хана, „Бубамаром“ из Сврљига, са Радио Зајечарем, Радио Бором и многим другим.

Ковиље својим радом и квалитетом достиже и до међународних оквира, тако да почиње да гостује у Румунији – Вајдени Вича са ансамблом „МИОРИТА“,   са македонским ансамблима из Скопља – „Александар Македонски“, „Кочана“, са Истибањским  ансамблима „Китка“ и Оризарским ансамблом из Оризарија код Кочана. Са „Александром Македонским“ учествује у снимању емисије Радио Ниша. Овом емисијом је достигнут такав ниво квалитета да је Радио Ниш на такмичењу радио станица Србије снимком ове радио емисије освојио прво место у Србији.

„Ковиље“ је веома често свој програм представљало и бугарској публици. Почели су са југоисточним градом Ахтопулом, затим североисточним местом Кушари код Добрича, Софија где је КУД учествовао на Балканском фестивалу под називом „Култура, религија, традиција на народите“. Како се овај фестивал одржава у неколико градова овај КУД је био позван и у Старој Загори и Благоев граду. Након учешћа на овим фестивалима обавезно су били и учесници округлих столова где је „Ковиље“ представљало и бранило своју изворну културу, односно веродостојни културни идентитет Србије на Балкану.

Учествовали су у многим местима и градовима широм Бугарске: Софија, Јамбол, Крушари, Балчик, Стралеџа, Царево, Кранево, Блгари, Раднево, Шумен, итд.

Били су гости и Радио Софије, Бугарске националне радио телевизије као и РТВ „Родина“ из Благоевграда, ТВ „Центар“, ТВ „Варна“, итд. Прошле године, 2008., по други пут, КУД „Ковиље“ је освојило прво место Балкана међу 4500 учесника и 103 екипе. Први пут ову награду је „Ковиље“ је освојило у Македонији деведесетих година у месту Истибања на Фестивалу „Истибањско здраво и живо“ . Вишегодишњим односно вишедеценијским радом овај КУД је остварио право да уђе у асоцијацији „Фолк панира“ са седиштем у Софији и буде једини легитимни представник Србије за комплетну изворност.

Иначе, „Ковиље“ има своје изворне програме, обичаје и обреде који садрже изворне песме и игре а својим најстаријим и најаутентичнијим народним ношњама, које понегде и фрагментално, датирају још из доба 1389. године или у полетима из периода почев од 17. до 20.-ог века.